Piratska

Osnovni principi Internacionale piratskih partija

Pirati imaju dve osnovne karakteristike kojima se razlikuju od “tradicionalnih” stranaka. Pirati nisu političari, već aktivisti, ali aktivisti koji su ušli u politiku. Aktivizam je stvar prošlog veka, jer je danas za stvarnu promenu neophodno ući u politiku, umesto samo uticati na nju.

To je rezultiralo u “bottom up” organizacionoj strukturi, tako da je moć u rukama samih članova partije. Vrh organizacije ima ulogu da ih objedini, a ne da bude na vlasti. Ipak, kada se radi o definisanju političkih ciljeva, organizacija ima “top down” model jer su problemi koje želimo da rešimo bitni za celo čovečanstvo, a ne samo za određene nacije, i ne mogu se rešiti na nacionalnom nivou.

Prva agenda koju su sve članice Internacionale piratskih partija usvojile na konferenciji u Beču definiše političke prioritete tako da su na prvom mestu globalni, zatim slede regionalni, zatim nacionalni, pa provincijalni i, na kraju, gradski problemi. To je u suštoj suprotnosti sa agendama “tradicionalnih” većine stranaka koje prvo ciljaju na nešto malo i lokalno, pa tek posle toga prelaze na veće probleme.

Ukratko, članovi su oni koji su glavni, a ne vrhuška, ali članovi mogu biti samo oni koji se slažu sa osnovna 3 principa piratskih partija. Principe je definisala Piratska partija Švedske (još u vreme kada Iternacionala nije ni postojala), i oni su:

1. Demokratija. Zaštita ljudskih prava i ličnih sloboda.
2. Oslobođenje kulture.
3. Patenti i privatni monopoli štete društvu.

ref: docs.piratpartiet.se/Principles%203.2.pdf

O ovim principima se ne može raspravljati na nacionalnom nivo jer su u nadležnosti Internacionale piratskih partija. Piratska partija jedne zemlje može ući u Internacionalu samo ukoliko ih prihvata i, analogno tome, članovi Piratske partije Srbije mogu biti samo ljudi koji se slažu sa osnovnim principima piratskih partija.

~

Piratska partija Srbije je pokret grupe građana za zaštitu osnovnih građanskih sloboda i to redom
1. pravo na slobodnu i otvorenu komunikaciju
2. pravo na slobodu izražavanja
3. pravo na privatnost
4. pravo na mesto za život
5. pravo na zdravu životnu sredinu
6. pravo na hranu
7. pravo na energiju
8. pravo na znanje i obrazovanje
9. pravo na posao
10. pravo na zdravstveno i socijalno osiguranje
11. pravo na kulturni razvoj
12. zalaganje za sekularnu drzavu
13. zalaganje za transparentnost organa javne uprave, institucija i preduzeća koja su u vlasništvu države
14. zalaganje da sva intelektualna dobra (softver, knjige, muzika, filmovi) koja se stvaraju i razvijaju sredstvima iz državnog budžeta budu u javnom vlasništvu
15. zalaganje za jednaku zastupljenost softvera otvorenog koda u obrazovanju